Buka

by admin · Published 1. јула 2014. · Updated 3. јула 2014.

Problematika komunalne buke u sklopu zaštite i unapređenja životne sredine zauzima značajno mesto. Urbana sredina je poslednjih decenija opterećena bukom, koja je u stalnom porastu. Gradsku buku sačinjava haotični zbir zvukova koji potiču od različitih i mogobrojnih izvora, koji se međusobno razlikuju po visini, intenzitetu i trajanju. Najveći udeo u komunalnoj buci otpada na saobraćaj, sa oko 80%. Buka veoma negativno utiče na kvalitet života, tako se ubraja u fizičke agense štetne po zdravlje. Najčešće izaziva uznemirenost, napetost, dekoncentraciju, remećenje sna.

Pod bukom podrazumevamo svaki zvuk, koji deluje na čoveka neprijatno, uznemiravajuće i štetno. Taj isti zvuk pod raznim okolnostima može delovati prijatno ili neuznemiravajuće.

U suštini postoje dva izvora buke:

Vibrirajuće površine mašina i tehnoloških sistema, zgrada i drugih predmeta (izvor buke su neuravnoteženi rotirajući delovi mašina, kotrljajni ležajevi, zupčasti mehanizmi kod naglog ubrzanja). Nastajanje buke se obavlja po principu mehaničkog oscilovanja tela.
Neprekidno strujanje tečnosti, posebno kod relativno većih brzina strujanja (ventilatori, rejaktori, izduvavanje i usisavanje klipnih mašina itd), tj. aerodinamička buka, koja nastaje kod kretanja čvrstog tela gasnom ili tekućom sredinom, ili obrnuto, kretanjem tečnosti u čvrstim telima.
Buka, kao aspekt štetnog delovanja na čoveka, deluje najčešće preko njegovog organa sluha. Kod većih inteziteta buke, prenos buke se manifestuje kosturom lobanje. Organ za sluh je tako uređen da osećaj sluha čoveka nije direktno proporcionalan intezitetu zvuka, respektivno akustičnom pritisku u sredini. Subjektivno čulo prema Weber–Fehnerovom fiziološkom zakonu je proporcionalno logaritmu akustičnog podsticaja (akustičnom pritisku). Ova pojava je osnova za vrednovanje zvuka u decibelima (dB).

Delovanje buke na čoveka

Dejstva vibracije i buke na čoveka su brojna, ali ni do danas nisu u potpunosti i kompleksno izučena. Medicinska istraživanja objavljena u svetu i kod nas pokazuju visoku korelaciju sa mnogim oboljenjima: hipertenzija, neuroza, endokrina oboljenja, ulkus i kao najočiglednije oštećenje čula sluha. Sve zvučne pojave deluju prvenstveno preko organa sluha, ali to i neznači da će najteža oštećenja biti na strukturama uva. Antropološki gledano, organ sluha se po građi, osobinama i biološkim naslednim odnosima tokom miliona godina prilagodio kratkim i slabim zvucima, a da najveći deo vremena provodi u relativnoj tišini. Jedino su se kod forsiranog kovanja većeg broja kovača i izuzetno jakih eksplozija počeli od prošlog veka, i to samo sporadično, javljati slučajevi gluvoće od buke. Sve to se na određeni način prenosi na nervni sistem, a preko njega i na ceo organizam. Na unutrašnje uvo deluje kako buka preneta iz vazdušne sredine preko srednjeg uva, tako i vibracije, koje sa čvrste podloge, dodirom, preko tela I kostiju, dopiru do unutrašnjeg uva. U poslednje vreme se sve više uviđa veliki značaj koštanog prenosa zvuka, naročito u industriji i saobraćaju, i to kako čujnog, tako i nečujnog spektra buke.