Voda – Zašto i koliko nam je potrebna

Voda sačinjava do 75% našeg organizma. U našem telu voda se nalazi u svakoj ćeliji, svakom tkivu i organu te je unos dovoljne količine vode važan za naše zdravlje.

Činjenica da voda čini do 2/3 našeg tela ukazuje na njenu bitnost. Naš organizam nema sposobnost čuvanja vode te je potrebno unositi sveže količine svakodnevno. Ljudsko telo može da izdrži bez hrane nedeljama a bez vode samo par dana.

Postavlja se pitanje koliko nam je dnevno vode potrebno? Količina vode koja nam je potrebna zavisi od našeg metabolizma, vremenskih okolnosti, hrane koju jedemo i nivoa aktivnosti tokom dana.

Koju ulogu voda ima u našem telu?

Pre nego što vidimo koliko nam je vode dnevno potrebno možda nije loše da se podsetimo koja su to sve funkcije u kojima je ona neophodna. Evo samo nekoliko osnovnih funkcija u kojima je voda neophodna:
• održava zdravlje i integritet svake ćelije u organizmu.
• čini da krv bude dovoljno tečna da može da teče kroz krvne sudove.
• pomaže u eliminaciji nusproizvoda koje stvara metabolizam- višak elektrolita, na primer natrijuma i kalijuma, kao i uree koja je otpadni proizvod koji se formira u obradi proteina iz hrane.
• reguliše temperaturu tela kroz znojenje.
• drži sluzokože kao što su pluća i usta vlažnim.
• podmazuje zglobove i ublažava spojeve između kostiju.
• smanjuje rizik od cistitisa držeci bešiku bez bakterija.
• pomaže probavu i sprečava zatvor.
• poboljšava teksturu i izgled kože kroz hidrataciju.
• prenosi hranljive materije i kiseonik do ćelija.
• služi kao amortizer unutar očiju, kičmene moždine i amnionske kese okružujuci fetus u trudnoći.

Gde se sve nalazi voda koja nam je potrebna?

Većina namirnica, čak i one koje izgledaju potpuno suvo, sadrže vodu. Telo može da dobije oko polovinu tečnosti koja mu je dnevno potrebna preko čvrstih namirnica koje unosimo. Na primer namirnice kao što su supa, paradajz ili lubenica se sastoje od 85-95% vode. Varenje je proces koji proizvodi vodu kao nusproizvod i može da obezbedi oko 10% dnevno potrebne vode. Ostatak mora doći preko unošenja vode u naš organizam.

Koliko vode mi je dnevno potrebno?

Prosečna osoba treba da unese 1,5-2 litre tečnosti dnevno. Ali šta je prosečna osoba? To je samo statiskička veličina a ne prava osoba. Odgovor na ovo pitanje je malo komplikovaniji od jednog datog broja. Setimo se da vodu gubimo prilikom znojenja, izbacivanja urina i stolice pa čak i disanja. Količina vode koja nam je potrebna zavisi od našeg metabolizma, klimatskih uslova, hrane koju unosimo i nivoa aktivnosti našeg organizma.
Ako smo fizički aktivniji naravno da će nam trebati više vode od gore navedene vrednosti. Tokom fizičkih aktivnosti dišemo brže, više, i dublje. Temperatura tela raste te se telo konstano trudi da je spusti znojenjem. U telu se luči mnogo veći broj substanci a za svaku od njih je potrebna voda.
Ako je napolju vruće, kao što je tokom leta, naravno da ćete piti i unositi više vode jer se i vaše telo dodatno angažuje da održi telesnu temperaturu na konstatnih 36,5 stepeni povećanim znojenjem. Svu tu izbačenu vodu (znoj) treba zameniti. Ovo isto važi kada otputujete u toplije ili tropske krajeve.
Ishrana takođe utiče na unos vode. Ako ste na visoko proteinskoj dijeti ili unosite puno vlakana naravno da trebate da unosite više vode da bi ste izbegli zatvor. Poznato je da je za varenje proteina i vlakana potrebno mnogo više energije i stomačnih sokova.
Spomenuli smo da i metabolizam utiče na unos vode. Naše telo se ne ponaša isto kada smo zdravi i kada smo bolesni, te ni naš metabolizam ne radi istim intenzitetom u tim slučajevima. Gubitak tečnosti je povećan ako ste bolesni i imate stomačne probleme i dijareju. Svu tu vodu treba nadoknaditi da bi telo moglo optimalno da funkcioniše.
Sa druge strane ženama koje doje metabolizam radi drugačije i potrebno je unositi mnogo više vode. Zna se da se metabolizam usporava što više starimo. Te su potrebe starijih osobe za vodom drugačije od mlađih osoba.
Kao što vidite mnoge stvari utiču na unos vode. Ne postoji tačna količina vode koja će da zadovoljji sve slučajeve. Potrebe osobe koja sedi po ceo dan nisu iste kao kod osobe koja je fizički aktivnija. Količina od 1,5-2 litra je samo orijentaciona.

Šta se dešava ako ne unosim dovoljno vode?

Najgore je dozvoliti da dehidrirate. Dehidracija se pojavljuje kada je količina vode u vašem telu previše niska. Simptomi dehidracije mogu biti: glavobolje, letargija, promene raspoloženja, suv nos, suva ili popucala usta, tamni urin, slabost, umor, zbunjenost i halucinacije. Dehidracija dovodi do povećanja toksina u telu i nemogućnosti bubrega da ih prerade i izbace. Ako kroz duži vremenski period dnevno ne pijete dovoljno vode može doći do pojave kamenja u bubrezima a kod žena i do čestih infekcija urinarnih kanala. U ekstremnim slučajevima dehidracija dovodii do prestanka rada bubrega i smrti.

Mnogi pogrešno veruju da se nadutost i zadržavanje vode u organizmu mogu izbeći ako se ne pije voda. Suprotno je ustvari tačno. Unos vode omogućava telu da se reši viška natrijuma a natrijum je upravo glavni element koji pomaže da se voda zadržava u telu. Drugim rečima ako ne pijete vodu povećavate koncentraciju natrijuma u telu što dovodi do većeg zadržavanja vode i nadimanja. Isto tako, telo zadržava vodu ako ima premalo vode u ćelijama. Ako je unos vode redovan telo neće imati potrebe da zadržava vodu.

You may also like...