Proteini u ishrani
Proteini su nezamenljivi sastojci u ishrani sportista. Njihova uloga je veoma važna kako za rezultate tako i za pravilno funkcionisanje organizma. Proteini su izgradjeni od amino-kiselina i u organizmu učestvuju u izgradnji tkiva, hormona, enzima… Osnovna jedinjenja koja čine amonokiseline su: Ugljenik, kiseonik, vodonik, azot.
Amino-kiseline se dele na esencijalne i neesencijalne. Esencijalne amino-kiseline se ne sintetišu u ogranizmu te se moraju unositi hranom, jer učestvuju u igradnji neophodnih sastojaka za ljudski organizam. Za ljudski organizam je bitno dvadeset amino-kiselina od kojih je osam esencijalno.
Proteini životinjskog porekla sadrže sve esencijalne amino-kiseline te smetraju visokokvalitetnim proteinima. Meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi su namirnice sa najvećom količinom proteina. Prilikom konzumacije ovih namirnica treba voditi računa i o količini masti u proizvodu. Dobra kombinacija namirnica biljnog porekla može u priličnoj meri zadovoljiti organizam ali je svakako deficitarnija esencijalnim amino-kiselinama.
Glavna uloga proteina u organizmu je gradivna. Učestvovanjem u izgradnji tela obezbedjuju ovijanje velikog broja funkcija u organizmu:
• Učestvuju u izgradnji tkiva, antitela,hormona,enzima
• Učestvuju u održavanju acido-bazne ravnoteže
• Imaju i transportnu ulogu –grade hemoglobin koji prenosi kiseonik
Potrebe za proteinima zavise od godina, pola, fizicke aktivnost. Odrasle zdrave osobe koje se ne bave sportom bi trebalo da unose od 10-15% od ukupnog energetskog unosa sto odgovara 0.8-1 gram po kilogramu telesne mase. S obirom da sportisti troše više energije logičnije da će im i potrebe za proteinima biti veće.
Potrebe pojedinih kategorija stanovništva za proteinima u g/kg telesne mase*
• Odrasli, neaktivni 0.8
• Rekreativci, odrasli 1-1.5
• Sportisti, takmičari 1.2-1.8
• Adolescenti, sportisti 1.6-1.8
• Izgradnja mišićne mase, odrasli 1.4-1.8
Bez obzira na njihovu važnost ni sa proteinima ne treba preterivati. Neretko se dešava da sportisti preteruju sa unosom proteina. To može negativno delovati na zdravlje jer je krajnji produkt razgradnje amonijak koji je toksičan u velikim količinama.
Ugljeni hidrati i masti se smatraju glavnim izvorom enegrije za fizičko vežbanje. Smatra se da je energetska uloga proteina izraženija kod dugotrajnog i napornog vežbanja. Unos ugljenih hidrata je veoma bitan u ovakvim slučajevima. Potebno je popuniti glikogenske depoe kako bi se proteini sačuvali, dok aminokiseline kao što su leucin, valin, izoleucin imaju najznačajniju ulogu u metaboličkom smislu tokom fizičkog naprezanja.
