Masti u ishrani

U današnje vreme mnogo se govori o dijetama i o redukciji masti u ishrani, čak u tolikoj meri da mnogi ljudi smatraju da bi masti trebalo potpuno izbegavati jer su loše po naše zdravlje. Naravno, to nije ispravno razmišljanje. Mnoge namirnice sadrže masti. Mast poboljšava ukus hrane koju unosimo i usporava varenje hrane, što sprečava prerani osećaj gladi nakon jela.  Masti su uz proteine i ugljene hidrate glavni sastojci hrane, sa energetskom vrednošću od 9kcal po gramu masti.

ULOGA MASTI

Osim što nam daje energiju, mast je važan izvor vitamina A, D, E i K te esencijalnih masnih kiselina koje organizam ne može sam da proizvede. Takođe, masti osiguravaju normalno funkcionisanje organizma, učestvuju u izgradnji i i održavanju strukture stanica, služe u sintezi antitela i nekih hormona, služe kao izvor toplote i štite telo od ekstremnih temperatura.
Masti utiču na nivo holesterola u krvi. Važno je održavati nivo „dobrog“ holesterola koji uklanja višak holesterola iz krvi i tkiva vraćajući ga u jetru, te smanjiti nivo „lošeg“ holesterola koji se taloži na zidovima arterija i vremenom može da uzrokuje aterosklerozu i ostale bolesti kardiovaskularnog sistema.

FIZIKALNA SVOJSTVA MASTI I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE

Po svom sastavu masti su esteri masnih kiselina i alkohola glicerola, a pri sobnoj temperaturi mogu da budu u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju.
Zasićene masnoće su pri sobnoj temperaturi obično u krutom agregatnom stanju a nalaze se u proizvodima životinjskog porekla, kao što je maslac, mleko, meso, te u kolačima. Zasićene masne kiseline podižu nivo lošeg holesterola u krvi i zbog toga je potrebno posebno paziti na njihov unos.
Prevelik unos zasićenih masnih kiselina i transmasnih kiselina povećava rizik od bolesti srca i krvnih žila, tj. ateroskleroze, dijabetesa, upalnih procesa, gojaznosti i nekih oblika raka.
Mono i polinezasićene masne kiseline su u tečnom agregatnom stanju pri sobnoj temperaturi. One podižu nivo dobrog holesterola u krvi a smanjuju nivo lošeg holesterola. Najpoznatiji izvor mononezasićenih masnih kiselina je maslinovo i ulje od repice. Kada govorimo o polinezasićenim masnim kiselinama, razlikujemo omega 3 i omega 6- masne kiseline. Omega 6 – masne kiseline (linolenska i arahidonska) nalaze se u biljnim uljima a omega 3 – masne kiseline (linoleinska) možemo pronaći u ribi i ribljem ulju.
One su esencijalne, što znači da moramo da ih unesemo hranom jer organizam ne može sam da ih sintetizuje.
Trans masne kiseline, iako spadaju u grupu nezasićenih masnih kiselina, podižu nivo lošeg holesterola u krvi a istovremeno smanjuju nivo dobrog holesterola u krvi, stoga je posebno važno paziti na njihov unos. One mogu biti u maloj količini prirodno prisutne u namirnicama (mlečni proizvodi, meso) a nastaju i prilikom procesa hidrogenizacije biljnih ulja prilikom proizvodnje nekih namirnica.

PREPORUKE

  1. Ograničite unos masti. Ukupni unos masti u ishrani prosečnog odraslog čoveka ne bi trebalo da prelazi 25-30% dnevnog energetskog unosa.
  2. Hranite se raznoliko i umereno. Jedite ribu barem dva puta nedeljno.
  3. Konzumirajte hranu koja sadrži mono-nezasićene i poli-nezasićene masnoće a ograničite unos hrane bogate zasićenim i trans masnim kiselinama.
  4. Budite aktivniji.
  5. Informišite se o sastavu namirnica koje koristite. Proverite tablice hranjivih vrednosti na zadnjoj strani pakovanja

You may also like...