Magnezijum u službi biciklista i planinara

Magnezijum je mineral koji je jako značajan za planinare i bicikliste, a kako istraživanja pokazuju – on je najčešći mineral koga imamo u manjku u organizmu.

Minerali su za razliku od vitamina mnogo otporniji – ostaju u hrani i posle prženja, kuvanja i raznih drugih „ekstremnih“ kuvarskih radnji. Međutim, iako ih nije lako dezintegrisati, potrebno ih je i unositi u organizam. Jedan od najčešćih razloga manjka magnezijuma je neodgovarajuća i nekvalitetna ishrana – dijeta sportista.

Magnezijuma ima u celom zrnu žitarica, orasima, zelenom povrću. Ukoliko je vaša ishrana po sistemu brze hrane ili u letu – žrtva ste hiperisprocesirane hrane sa lošim kvalitetom ugljenih hidrata. Ona će istina popuniti vaše mišiće, ali neće dati i ono najvažnije – esencijalne nutricijente. Dalje, u ovim silnim procesima će se pogubiti gotovo sve što je neophodno za sportski mehanizam, pa i magnezijum, a u isto vreme takva ishrana ima još jednu negativnu crtu – vuče vas na JOŠ!

Glavna funkcija magnezijuma je aktiviranje enzima. Mnogi enzimi koji su koji su aktivni u procesu puštanja i kontole energije u organizmu, zavise upravo od magnezijuma. Tako, nije začuđujuće da manjak magnezijuma dovodi do umora i pada performansi sportista. Ovo čak može da preraste i u hroničan problem, kada bukvalno mislite da nemate snage ni da ustanete iz kreveta! Najveće koncentracije magnezijuma su nađene baš u onim delovima organizma koji su i metabolički najaktivniji (mozak, srce, jetra, bubrezi). Dobra stvar kod svega ovoga je da se po podizanju nivoa magnezijuma u organizmu i energetski nivoi brzo regenerišu i poboljšava stanje organizma.

Zbog svoje uloge u mekim tkivima i nervima, nedostatak megnezijuma takođe dovodi do specifičnih pojava – tzv. „Sindrom nemirnih nogu“. Sam pojam dovoljno govori, pa kako nedostatak ovog minerala ima za posledicu nepravilno kontrolisane nervne i mišićne impulse, to ima za posledicu iritaciju i nervozu. Ostali simptomi su promene raspoloženja, konfuzija, slabost mišiće, grčevi, gubitak apetita, insomnia. Kod žena koji imaju problema sa abdominalnim grčevima i PMS sindromom, ustanovljen je nizak nivo magnezijuma. Po povećenju koncentracije istog, drastično su smanjeni ovi problemi.

Magnezijum je takođe esencijalan za pravilno funkcionisanje celog kardiovaskularnog sistema. Kada sledeći put budete forsirali uspon i osetite kako vam srce „tutnji“ u grudima – setite se da je upravo magnezijum tu da sve to omogući. On je takođe tu i da spreči i bolesti srca i srčane udare, pa se tako on koristi i u terapijama za lečenje i prevenciju srčanih bolesti. Što se same
ishrane tiče, moderna vremena su učinila svoje, pa tako procesirana hrana i pored „izdržljivosti“ minerala, uspeva da ih dobrim delom odbaci i dok stigne do nas, njih ima samo u tragovima.

Proteklih pedesetak godina, rasprostranjena je pojava osiromašenja zemljišta, pa je uveden i trend oplemenjivanja zemljišta, a baš u svrhe oplemenjivanja povrće, žitarica neophodnim mineralnim materijama. Ovo naravno na papiru lepo zvuči, ali stvarnost je malo složenija…

Odraslima je potrebno oko 300 mg magnezijuma dnevno. Najbolji izvor istog su orasi, suncokret, pšenične klice i sl., badem, suvo grožđe, susam. Zeleno povrće takođe, jer hlorofil koga sadrže ima magnezijum u sebi.

Ukoliko uzimate magnezijumske preparate, gledajte da oni budu u formi citrata ili u kombinaciji sa amino kiselinama. Ovakav magnezijum se dvostruko više apsorbuje od forme karbonata i sulfata.

You may also like...