Ugljen dioksida sve više

Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%. Sa daljim rastom emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, značajno raste i rizik za ljudsko društvo i ekosistem, a postoji opasnost da se ovi procesi ubrzaju i postanu nezadrživi.

Efekat staklene bašte je veoma bitan za život na zemlji. Da nije njega, na najvećem delu Zemlje bi vladalo ledeno doba. Međutim, od početka industrijske revolucije pre nekih dvesta godina, čovečanstvo je započelo intenzivno korišćenje fosinih goriva: uglja, nafte, zemnog gasa. Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađa se ugljen dioksid. Emisija ugljen dioksida je naročito povećana posle Drugog svetskog rata i posledica je intenzivnog industrijskog razvoja u nekim delovima sveta. Povećanje koncentracija CO2 u atmosferi pojačalo je efekat staklene bašte, što je dovelo do povećanja prosečne temperature na planeti. Ta pojava je poznata kao globalno zagrevanje. Za poslednjih stotinu godina prosečna temperatura na Planeti se povećala za 0,74 stepena Celzijusa.

Najveći zagađivači su industrijski najrazvijenije zemlje. SAD emituju čak 20% globalne emisije ugljen dioksida. Prosečna godišnja emisija CO2 po stanovniku u SAD iznosi 20 tona, dok je prosek Evrposke unije 8,5 tona. SAD i Kina doprinose sa 40% globalnoj emisiji CO2, mada je doprinos Kine po glavi stanovnika mnogo manji, samo 4 tone. Zemlje EU ulažu velika novčana sredstva u obnovljive izvore energije. Reciklaža je takođe veoma bitna za smanjenje emisije CO2, jer najveći deo otpada u razvijenim zemljama se reciklira. Reciklažom jedne tone limenki štedi se količina energije dovoljna da 10 godina napaja jedno prosečno domaćinstvo u EU.

Prosečna emisija CO2 po stanovniku za godinu dana u Srbiji iznosi oko 5 tona, što je manje od proseka visokorazvijenih zemalja Evrope. Putevima Srbije se kreće hiljade starih automobila koji ne zadovoljavaju savremene ekološke standarde. Industrija reciklaže je u povoju, trenutno se reciklira samo 5% otpada. U zemlji ne postoje prave sanitarne deponije, većina gradova ima samo deponije koje su odlagališta otpada koji putem procednih voda zagađuje podzemne vodotokove.

Da bi se rešili brojni ekološki problemi naše zemlje potrebno je angažovanje nadležnih državnih organa, međutim, pogrešno je čekati da država reši sve probleme, jer svaki pojedinac bi trebalo da se ponaša ekološki odgovorno.

Dakle, koncentracija ugljen dioksida bi mogla znatno da padne ako se savremen čovek okrene čistim izvorima prevoza – npr. bicikli kao najboljem prevoznom sredstvu 🙂

 

You may also like...